Naredna dva izdanja emisije Vox Humana po prvi put nam u goste dovode jednu vokalnu solistkinju, sopranistkinju Radoslavu Vorgić Žuržovan, koju, kao doktoranda na katedri za solo pevanje novosadske Akademije umetnosti u klasi osvedočenog vokalnog pedagoga prof. dr Milice Stojadinović, sa kojom beleži kontinuitet višegodišnje saradnje - uprkos mladosti – krasi već impozantna internacionalna karijera. Sa našom sagovornicom razgovaramo o njenim počecima, polasku u muzičku školu sa šest godina, završena dva odseka paralelno i u srednjoj školi i na Akademiji, njenom otiskivanju na usavršavanje u Majncu u kom završava i master studije i specijalističku praksu – debituje i briljira u različitim operskim ulogama, neguje koncertantnu delatnost, kako solističku, tako i kamernu vokalnu, i neočekivanom brzinom osvaja internacionalnu scenu nastupima u Švajcarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Srbiji i širom Evrope.... Sarađuje sa brojnim vrsnim pedagozima, kompozitorima, dirigentima, kolegama, pohađa impozantan broj majstorskih kurseva, i sve to konačno pre nekoliko dana kruniše umetničkom prezentacijom prvog dela svog doktorskog rada – koncertom sa „New Trinnity Baroque Ansamble“ u Beogradu, i sledeće veče ponovljenim nastupom u novosadskoj Sinagogi. Poseban kuriozitet predstavlja izbor teme njene disertacije – u fokusu istraživanja i prezentovanja su arije namenski pisane za jednu od diva osamnaestog veka, Frančesku Kuconi, koja je svojim glasovnim mogućnostima ali i specifičnom ličnošću inspirisala brojne bardove istorije muzike svog vremena – Hendla, Hasea, Vivaldija, Porporu, i mnoge druge. Osim autentične, nadahnute interpretacije pomenutih numera, ovaj projekat podrazumeva i ogroman istraživački rad, transkripcije starih manuskripta, konsultaciju zamašne literature, otiskivanje u sasvim drugačiji svet koji sobom nosi predznake muzikološke, sociološke, kulturološke – rečju – civilizacijske dimenzije. Osim afiniteta prema delima najblistavijih epoha muzičke istorije, posebno baroka, koji smatra i svojom subspecijalnošču, naša gošća se sa podjednakim uspehom artikuliše i u ostalim opusima svih žanrova i epoha – od lida nemačkih romantičara, ruske vokalne tradicije, „klasičnih“ i među širokom publikom omiljenih dela operskog repertoara, duhovne muzike - do dela savremenih autora, koja, kako ističe, sve više ceni, otkrivajući ih i upoznavajući. Temeljno i višeslojno obrazovanje stečeno tokom godina formalnog školovanja, uz neosporni talenat i, neretko, nemilosrdno naporan rad na sebi i brojna odricanja, donela su našoj mladoj umetnici očekivane dobrobiti koje krase kreativnu stranu njene ličnosti prepunu lirizma, senzibiliteta, i nesvakidašnje harizme koja je krasi i definiše. Sve emitovane muzičke numere su autentične interpretacije naše sagovornice i deo su njene lične arhive. Urednik i voditelj: Boško Buta Ovu emisiju možete poslušati na media.rtv.rs/vox-humana.

Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima. Autor i voditelj: Boško Buta

Emisija Vox Humana zamišljena je kao programski segment posvećen široko shvaćenoj kulturi, u kome ćemo, uz prisustvo osvedočenih autoriteta iz različitih domena, pokušati da ponudimo odgovore na neka od intrigantnih pitanja koja se nužno nameću saobrazno želji da osvetlimo, ovoga puta iz donekle drugačijeg ugla, teme vezane za umetnost, društvo, filozofiju i fenomenologiju medija, komunikologiju, dramaturgiju, religiju, i mnoge druge oblasti. Namera nam je, da taj donekle "izmešteni" ugao posmatranja stvari o kojima saznajemo, čitamo, slušamo i gledamo, baziramo na dekonstrukciji stereotipa promatranja i definisanja različitih fenomena iz pomenutih sfera, da sagledamo problematiku "iznutra" i ponudimo je oslobođenu balasta unapred zadatih koordinata, a samim tim - i nekih duboko ukorenjenih mišljenja o nama samima. Autor i voditelj: Boško Buta

U naredna dva izdanja emisije Vox Humana gošća - sagovornica je dugogodišnja urednica muzičkog programa Radio Novog Sada na mađarskom jeziku - gđa Eržebet Glušica, koja je ceo svoj radni vek u trajanju od 35 godina provela u našoj Kući, pronoseći slavu muzičke tradicije sa domaćih prostora u svet, i obrnuto, donoseći nam uvek sveže i atraktivne informacije, snimke legendarnih izvođenja sa takmičenja, smotri i festivala, i shodno tome, stotine ekskluzivnih intervjua sa domaćim inostranim umetnicima. Prisećamo se njenih početaka sedamdesetih godina prošlog veka, potom i „zlatnog doba radija“, našeg prisustva i statusa unutar JRT-a i EBU-a, putovanja, gostovanja, koncerata, dragih ljudi od kojih je i sa kojima je učila medijski „zanat“, trudeći se da uvek pitkim i prozračnim jezikom sva svoja znanja stečena na prestižnom konzervatorijumu „Franc List“ u Budimpešti prenese domaćoj publici, kroz svoje kultne serijale, kvizove i ostale programske celine namenjene popularizaciji umetničke muzike. Punih 5 godina pre svog penzionisanja provela je na odgovornom i zahtevnom mestu rukovodioca poslovne jedinice cele RTV, a sada, u zasluženoj penziji, i nadalje prati svetsku muzičku scenu, ali ovoga puta samo iz čiste ljubavi ka muzici, koja zapravo nikada nije ni prestajala. Urednik i voditelj: Boško Buta

U naredna dva izdanja emisije Vox Humana gošća - sagovornica je dugogodišnja urednica muzičkog programa Radio Novog Sada na mađarskom jeziku - gđa Eržebet Glušica, koja je ceo svoj radni vek u trajanju od 35 godina provela u našoj Kući, pronoseći slavu muzičke tradicije sa domaćih prostora u svet, i obrnuto, donoseći nam uvek sveže i atraktivne informacije, snimke legendarnih izvođenja sa takmičenja, smotri i festivala, i shodno tome, stotine ekskluzivnih intervjua sa domaćim inostranim umetnicima. Prisećamo se njenih početaka sedamdesetih godina prošlog veka, potom i „zlatnog doba radija“, našeg prisustva i statusa unutar JRT-a i EBU-a, putovanja, gostovanja, koncerata, dragih ljudi od kojih je i sa kojima je učila medijski „zanat“, trudeći se da uvek pitkim i prozračnim jezikom sva svoja znanja stečena na prestižnom konzervatorijumu „Franc List“ u Budimpešti prenese domaćoj publici, kroz svoje kultne serijale, kvizove i ostale programske celine namenjene popularizaciji umetničke muzike. Punih 5 godina pre svog penzionisanja provela je na odgovornom i zahtevnom mestu rukovodioca poslovne jedinice cele RTV, a sada, u zasluženoj penziji, i nadalje prati svetsku muzičku scenu, ali ovoga puta samo iz čiste ljubavi ka muzici, koja zapravo nikada nije ni prestajala. Urednik i voditelj: Boško Buta

Celokupnu emisiju Vox Humana posvećujemo aktuelnom pravoslavnom, ali i najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu. Naš sagovornik je i ovoga puta protonamesnik Hrama Sv. ravnoapostolne braće Kirila i Metodija u Novom Sadu, sveštenik Velimir Vrućinić, sa kojim približavamo smisao i suštinu vakrsenja Gospodnjeg na kome počiva celokupna hrišćanska doktrina. Rukovodeći se rečima Sv. Grigorija Bogoslova, podsećamo na to kako je proslavljanje ovog najradosnijeg dana ali i celokupne, kontekstualno sagledane Pashe Gospodnje - duboko ontološki utemeljen događaj, a ne kakvo obeležavanje socio-istorijskog trenutka, što on svakako jeste, ali ga ne treba praznovati razuzdano, već sa unutrašnjom radošću, jer Hristos vaskrsava u srcu pojedinca, a sa njim uzrastaju i sva naša vera, ljubav i nada. Pominjemo biblijske događaje koje su prethodile vaskrsenju, samu simboliku krsta bez kog nema ni vaskrsenja, Hristovu smrt i silazak u Ad da bi spasao duše starozavetnih pravednika, među njima i rodonačelnika i praoca Adama, jer spasitelj je, kako i Jevanđelje kaže, „prvenac“, anticipacija sveopšteg vaskrsenja u carstvu Gospodnjem koje je okosnica, esencija i srž etosa koji aktivno živi i svedoči vaskoliki hrišćanski svet. Stoga, podseća Otac Velimir, svojim delima i mislima, moramo zaslužiti da postanemo pričasnici blagodati vaskrsenja i eshatološki shvaćenog večnog života u vremenu posle svih vremena, koje, izvesno, počinje sada i ovde. Sve emitovane muzičke numere su pravoslavni vaskršnji tropari, stihire i kondaci srpske, ruske, grčke, rumunske i gruzijske tradicije. Urednik i voditelj: Boško Buta

U narednom izdanju emisije Vox Humana sa prof. Borisom Butorcem objašnjavamo umetnost scenske rasvete i načine traganja za sopstvenim izrazom u skladu sa tipom medijskog ostvarenja koji treba definisati – filmsku industriju, TV produkciju, teatar, audio-video tehnologiju novih medija. Prof. Butorac je master elektro-inženjerstva i računarstva, master dizajna svetla, video i multimedijalni umetnik, čiji kredibilitet potvrđuju desetine scenskih, muzičkih, plesnih, interaktivnih projekata, performansa, kao i intermedijalnih projekata digitalizacije, animacije i video produkcije. Predavač je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Katedri za dizajn svetla. U radu sa studentima nastoji da im ponudi mogućnosti otkrivanja sopstvenog kreativnog izraza u saglasju sa očekivanim standardima koje podrazumevaju literarni predložak, rediteljsko viđenje, zahtevi šefa rasvete – konačno do krajnjeg proizvoda – apartne ali primenjene umetnosti koja deluje u skladu sa principima druge umetnosti kojoj trenutno služi i čijim se zakonitostima podređuje, u smislu maštovite i samosvojne artikulacije. Bogat i raznovrstan opus dosadašnjih ostvarenja našeg gosta proteže se na više desetina pozorišnih predstava, ali i sinkretički isprepletenih multimedijalnih sadržaja, neretko realizovanih uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, koji podrazumevaju kritički jasan i kreativan odziv i savršeno poznavanje svakog od medija u kome se ispoljavaju. U razgovoru pominjemo tek neke od najvažnijih – digitalizaciju i virtuelno interaktivno „oživljavanje“ znamenitih ličnosti naše kulturne baštine – Marije Trandafil, Mitropolita Stratimirovića, Vićentija Rakića i Branka Radičevića, u saradnji sa Karlovačkom gimnazijom, projekat sa Grinič Univerzitetom i premijerom u prestižnoj londonskoj Tejt galeriji, saradnju sa organizacionim timom festivala „Exit“, i mnoge druge... Preispitujemo blagodeti i eventualne mane koje nam je donela tehnološka revolucija, opasnosti od zapadanja u tehnocentrizam udaljen od suštine same umetnosti, a usmeren ka evazivnom dejstu udovoljavanja globalnom ukusu i trendu, potrebu posedovanja izvesne obrazovne i inovativne širine – i verovatno prioritetni preduslov - ljubav ka ovom vidu kreativnog izraza. Urednik i voditelj: Boško Buta

Novo izdanje emisije Vox Humana posvećujemo promociji novog, četvrtog po redu albuma novosadske grupe „KLER“, koju je pre 15 godina okupio, i sada je predvodi frontmen – gitarista i glavni vokal - Branislav Branja Baturan, naš kolega iz Web redakcije RTV. Iz životnog puta od rodnog Sarajeva, školskih dana i pešačenja do muzičke škole na suprotnom kraju grada, stasavanju i profilisanju na zavidno visoko rangiranoj sarajevskoj pop-rok sceni tadašnje Jugoslavije, preseljenja u Novi Sad pre 28 godina, preko studija Menadžmenta u medijima u Novom Sadu, do formiranja grupe „Kler“ koju predvodi vec 15 godina, izdvajamo i njegove afinitete, osim muzičkih, vezane za filmologiju, teatrologiju, režiju, radio dramu, i različite druge oblike umetničkog izraza, koji uvek, i pod svim okolnostima, nađu načina da se projave i manifestuju. U razgovoru se osvrćemo i na aktuelni trenutak u kome umetnost, a samim tim ni pop-kultura ne diše punim plućima, zatomljena je, čekajući „novo sutra“ da se eksternalizuje i podeli sa onima kojima je namenjena. Nedostatak živih nastupa po kojima su do trenutka uvođenja vanrednog stanja bili prepoznatljivi, odsustvo manifestacija poput zaječarske Gitarijade i ostalih oblika izmenjene realnosti - pogađa mnoge koji se artikulišu kroz bilo kakav vid kreativnog izraza, pa tako i članove grupe „Kler“. Ipak, uz nametnutu pauzu, „Kler“ se ne opušta, prilagođava se aktuelnoj situaciji, objavljuje IP izdanja, spotove, snima, stvara, a naš gost započinje i solo projekte na kojima neumorno radi. Kroz celokupan razgovor provlači se fon svih numera sa četvrtog albuma pod nazivom „Rejčel“ iz 2020-te, koji iz razumljivih razloga nije doživeo aktuelnu promociju, iako to po svim merilima nedsvosmisleno zaslužuje. Sve emitovane numere potpisuje grupa „Kler“ i Branislav Baturan. Urednik i voditelj: Boško Buta

U narednom izdanju emisije Vox Humana naš gost - sagovornik je g. Mihailo Brkić, doktor političkih nauka, koji nam na osnovu godina provedenih u diplomatskoj službi na Arabijskom poluostrvu iz lične vizure i iskustva približava ovaj čudesni prostor nekadašnje „kolevke civilizacije“, ispunjen ogomnim kontrastima i dubokim istorijskim konfliktima čije reperkusije traju i danas, ali i uz nesvakidašnje primetno prisustvo veza između istorije, religije i svakodnevice. Saznajemo detalje o parlamentarnoj monarhiji u Kuvajtu, relativno maloj ali bogatoj zemlji, koja je imala sreću da kao britanski protektorat otkrije nepregledna nalazišta sirove nafte, na kojoj počiva njihova ekonomija, ali je ujedno jedina zemlja na planeti koja nema niti jedan jedini izvor vode, reku, ili jezero, već procesom desalinizacije destiluje morsku vodu koja postaje pitka; potom o siromašnom i tragičnom sudbinom pogođenom Jemenu, parlamentarnoj republici, koja za razliku od ostalih zemalja regiona poseduje uslove za poljoprivredu i dovoljno atmosferskih padavina, ali uz Siriju, sa kojom deli nesrećni usud građanskih ratova i spoljnih intervencija, uopšte nema nafte, kao ni Oman, koji je ipak bio, i delom ostao nautička sila; pominjemo i Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Irak i Iran, ali ne samo u demogeografskom i geopolitičkom kontekstu već u ukupnosti kulture ovog naizgled dalekog, ali nama unekoliko ipak bliskog podneblja, koje i danas slovi za poslednji eho tekovina nekada moćnih mediteranskih antičkih civilizacija. Gotovo biblijska paradigma o tome da države koje su nekada pripadale „Srećnoj Arabiji“ (Arabia Felix, na južnom delu arabijskog poluostrva) i „Pustinjskoj Arabiji“ (Arabia Deserta, na severu), oličena je u oprečnostima, vremenom i istorijskim prilikama zamenjenih mesta: ono što je nekada bio strateški koridor od Rimskog carstva i, po legendi, pre 50 do 70 hiljada godina možda rajski vrt Eden – Jemen – danas je prostor živoga pakla. Pustinjski prostori bez ikakvih prirodnih bogatstava i uslova za život postaju finansijske imperije zahvaljujući nafti, a vekovni glavni politički i administrativni centar Turske – Basra, danas grad na jugu Iraka, 1912. godine još uvek je pripadao istoj državi u kojoj je bio i Novi Pazar. O komplikovanom sistemu nasleđivanja prestola u zalivskim monarhijama koje se ne rukovode primogeniturom već horizontalnim modalitetima vladavine, raznovrsnim podvrstama Islama kao domicilne religije – Šitima i Sunitima, kao i pozicijama vladajuće strukture u Siriji koji nisu ni jedno ni drugo već Aleviti, o odnosu Vahabita koji su u ideološkom smislu oformili današnju Saudijsku Arabiju, o tradicionalnoj srdačnosti i gostoljubivosti celog regiona bez obzira na ekonomski status pojedinih država, o egzotičnom kulinarstvu i još mnogo čemu drugom – saznajemo od našeg sagovornika, g. dr Mihaila Brkića. Autor i voditelj: Boško Buta

U naredna dva izdanja emisije Vox Humana naš gost - sagovornik je g. Mihailo Brkić, doktor političkih nauka, koji nam na osnovu godina provedenih u diplomatskoj službi na Arabijskom poluostrvu iz lične vizure i iskustva približava ovaj čudesni prostor nekadašnje „kolevke civilizacije“, ispunjen ogomnim kontrastima i dubokim istorijskim konfliktima čije reperkusije traju i danas, ali i uz nesvakidašnje primetno prisustvo veza između istorije, religije i svakodnevice. Saznajemo detalje o parlamentarnoj monarhiji u Kuvajtu, relativno maloj ali bogatoj zemlji, koja je imala sreću da kao britanski protektorat otkrije nepregledna nalazišta sirove nafte, na kojoj počiva njihova ekonomija, ali je ujedno jedina zemlja na planeti koja nema niti jedan jedini izvor vode, reku, ili jezero, već procesom desalinizacije destiluje morsku vodu koja postaje pitka; potom o siromašnom i tragičnom sudbinom pogođenom Jemenu, parlamentarnoj republici, koja za razliku od ostalih zemalja regiona poseduje uslove za poljoprivredu i dovoljno atmosferskih padavina, ali uz Siriju, sa kojom deli nesrećni usud građanskih ratova i spoljnih intervencija, uopšte nema nafte, kao ni Oman, koji je ipak bio, i delom ostao nautička sila; pominjemo i Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Irak i Iran, ali ne samo u demogeografskom i geopolitičkom kontekstu već u ukupnosti kulture ovog naizgled dalekog, ali nama unekoliko ipak bliskog podneblja, koje i danas slovi za poslednji eho tekovina nekada moćnih mediteranskih antičkih civilizacija. Gotovo biblijska paradigma o tome da države koje su nekada pripadale „Srećnoj Arabiji“ (Arabia Felix, na južnom delu arabijskog poluostrva) i „Pustinjskoj Arabiji“ (Arabia Deserta, na severu), oličena je u oprečnostima, vremenom i istorijskim prilikama zamenjenih mesta: ono što je nekada bio strateški koridor od Rimskog carstva i, po legendi, pre 50 do 70 hiljada godina možda rajski vrt Eden – Jemen – danas je prostor živoga pakla. Pustinjski prostori bez ikakvih prirodnih bogatstava i uslova za život postaju finansijske imperije zahvaljujući nafti, a vekovni glavni politički i administrativni centar Turske – Basra, danas grad na jugu Iraka, 1912. godine još uvek je pripadao istoj državi u kojoj je bio i Novi Pazar. O komplikovanom sistemu nasleđivanja prestola u zalivskim monarhijama koje se ne rukovode primogeniturom već horizontalnim modalitetima vladavine, raznovrsnim podvrstama Islama kao domicilne religije – Šitima i Sunitima, kao i pozicijama vladajuće strukture u Siriji koji nisu ni jedno ni drugo već Aleviti, o odnosu Vahabita koji su u ideološkom smislu oformili današnju Saudijsku Arabiju, o tradicionalnoj srdačnosti i gostoljubivosti celog regiona bez obzira na ekonomski status pojedinih država, o egzotičnom kulinarstvu i još mnogo čemu drugom – saznajemo od našeg sagovornika, g. dr Mihaila Brkića. Autor i voditelj: Boško Buta